Geodetske usluge

Geodetski snimak je grafički prikaz stvarnog stanja na terenu, položaja i oblika objekata, infrastrukture, topografije i njihovih međusobnih odnosa.

Geodetski snimak po pravilu sadrži i visinsku predstavu terena, koja se može prikazati kotama i izohipsama.

Ukratko, geodetski snimak treba da sadrži:

Objekat koji je predmet postupka, sa koordinatama najmanje dve tačke prednje fasade (u državnom koordinatnom sistemu, Gaus-Krigerova projekcija),

Namenu, spratnost i bruto razvijenu građevinsku površinu u osnovi,

Sve ostale objekte na parceli, kao i položaje na susednim parcelama,

Postojeće ograde, infrastrukturne jedinice i priključke,

Položaje javnih i internih puteva i ulica,

Bandere, stubove nadzemnih vodova, šahtove, belege trasa podzemnih vodova,

Visinsku predstavu terena,

Granice katastarske parcele po katastru nepokretnosti, broj parcele i brojeve susednih parcela...

Geodetsko snimanje je neophodno kada objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, a vlasnik želi da dobije upotrebnu dozvolu, izvrši tehnički prijem, da uknjiži vlasništvo, sprovede postupak legalizacije ili proceduru dokazivanja vlasništva za potrebe kupoprodaje, nasleđivanja, zakupa, hipoteke i sl.

Posao se sastoji od toga da geometar izvrši geodetsko snimanje objekta ( kuća, stambena zgrada, poslovni objekat, saobraćajnica… ) na terenu, izradi elaborat geodetskih radova sa podacima premera, nakon čega se elaborat geodetskih radova predaje u nadležni katastar nepokretnosti. Obradom elaborata od strane katastra vrši se provodjenje promene u katastarskom operatu (ucrtavanje objekta u katastarskim planovima). Po predaji elaborata za ucrtavanje u katastar u koliko ne postoji, dobija se rešenje o kućnom broju.

Objekat zvanično postoji tek kada se ucrta u katastarske planove, a osnovni cilj geodetskog snimanja izgrađenih objekata jeste uknjižba i ostvarivanje stvarnih prava na njima

Omeđavanje - određivanje/obnavljanje međnih tačaka parcele kojim se na terenu određuju granice parcele.

Obnova granica katastarske parcele (omeđavanje) je postupak obnavljanja međnih tačaka parcele, na osnovu podataka važećeg premera, dakle premera koji je zvanično validan u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (u katastru).

Granica parcele predstavlja zamišljenu liniju između dve tačke sa poznatim koordinatama. Cilj obnove granica katastarske parcele je utvrđivanje vlasništva na terenu. Kada uzmemo u obzir činjenicu da je ta linija zajednička za parcele koje razgraničava, na terenu je neophodno prisustvo svih vlasnika odnosno korisnika susednih katastarskih parcela. U najboljem interesu vlasnika parcele čije se granice obnavljaju je da komšije prisustvuju omeđavanju, kako bi u prisustvu geometra mogli izneti sve eventualne primedbe na izvršene radove. Primedbe se uvode u zapisnik o terenskom uviđaju, a zapisnik se predaje nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, tako da se eventualne nesuglasice mogu rešiti.

Najpre je neophodno prijaviti obnovu granice parcele nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, kako bi se od nje mogli preuzeti zvanični podaci o određenoj katastarskoj parceli. Kada katastar izda tražene podatke, vrši se obnova granice parcele. Obnova granica parcele podrazumeva da se nekada snimljeno stanje ponovo uspostavi na terenu.

Međne tačke se na terenu obeležavaju belegama koje u zavisnosti od terena i od želje i potrebe vlasnika parcele mogu biti armirano-betonske belege, gvozdene šipke, drveni kočići, bolcne u asfaltu ili betonu ili crvenom farbom na postojećem objektu ili ogradi.

Cilj obnove granica katastarske parcele je utvrđivanje vlasništva na terenu, a preduzima se u slučajevima kada dođe do spora između vlasnika/korisnika susednih parcela, kada se vrši kupoprodaja ili davanje u zakup parcele, kada je potrebno utvrditi način korišćenja parcela (na osnovu suvlasničkih udela) ili kada nosilac nekog stvarnog prava na parceli želi pouzdano da zna gde su granice parcele.

Parcelacija je postupak kojim se vrši podela površine i oblika parcele u katastru nepokretnosti. Uglavnom se jedna katastarska parcela deli na više njih ili se više spaja u jednu.

Parcelacija se radi u slučaju kada vlasnik ili korisnik poseduje katastarsku parcelu veće površine koju želi da isparceliše na manje parcele radi prodaje, a takođe i u slučaju da suvlasnici odnosno sukorisnici žele da svoje idealne delove pretvore u konkretne parcele, odnosno za dobijanje građevinske dozvole.

Za parcelaciju/preparcelaciju potrebno je prvo pribaviti informaciju o lokaciji. U okviru nje su definisani urbanistički uslovi za formiranje katastarske parcele, gradjevinske parcele odnosno uslovima izgradnje na tom području. Na osnovu navedenog potrebno je izraditi projekat preparcelacije koji se izrađuje u saradnji urbaniste ( arhitekte ) i geometra, koji su registrovani i licencirani za tu vrstu posla.

Osnova za izradu projekta je katastarsko-topografski plan.

Pre početka projektovanja objekta (stambenih, poslovnih, infrastrukturnih, puteva, vodova...) ili izrade projekta preparcelacije, obavezna je izrada katastarsko-topografskog plana na kojem će se odvijati projektovanje. Time je izbegnuto projektovanje na netačnim odnosno neažurnim i nedovoljno detaljnim katastarskim planovima, kao i kasniji problemi pri ishodovanju upotrebne dozvole odnosno potvrde projekta parcelacije.

Katastarsko-topografski plan sadrži položajni i visinski prikaz terena, položaj svih objekata i prateće infrastrukture, kao i zvanične granice katastarskih parcela.

Katastarsko-topografski plan se izrađuje u digitalnom i analognom obliku.

Situacioni, odnosno topografski plan takođe predstavlja grafički prikaz terena sa visinskom predstavom ili bez nje, samo što za razliku od katastarsko-topografskog plana ne sadrži obavezni prikaz granica parcele..

Topografski plan je crtež koji u digitalnom ili analognom obliku pokazuje glavne faktičke karakteristike na terenu, kao što su zgrade, ograde, putevi, reke, jezera... Pored toga na topografskom planu je prikazana i namena zemljišta, kao što su njive, šume, voćnjaci... Topografski plan se izrađuje u razmeri koju zahteva investitor, odnosno projektant.

Specifikacija posebnih delova objekta je postupak kojim se uspostavlja vlasništvo na tačno određenom delu zgrade tj. nad stambenom jedinicom i njemu pripadajućih delova. Ukoliko ste vlasnik stana u nekoj zgradi koja nije etažirana, vi ste ustvari vlasnik nedefinisanog dela zgrade.

Skica posebnih delova objekta (skica uz V list) predstavlja grafički prikaz posebnog dela u okviru zgrade ( kuće ), odnosno u okviru pojedine etaže zgrade ( kuće ) i izrađuje se u pogodnoj razmeri.

Specifikacija posebnih delova objekta po etažama sadrži podatke o tim posebnim delovima objekta, a naročito:

Namenu,

Evidencijski broj,

Broj posebnog dela objekta,

Neto korisnu površinu,

Sobnost (strukturu),

Sprat (nivo) na kome se nalazi.

Obračun kubatura odnosno zapremina masa je postupak izračunavanja količina rudarskih kopova, deponija, kamenoloma, nasipa, iskopa...

Čest problem sa kojim se investitori i izvođači radova susreću je nemogućnost kontrole količina iskopa materijala odvezenog sa gradilišta ili materijala utrošenog za nasipanje.

Ukoliko se izvrši geodetsko snimanje u dva navrata ( pre i posle radova ) moguće je izračunati razliku u kubaturi i time sprečiti zloupotrebe u pogledu količina.

Osnova za dobro sračunate količine je detaljno snimljen teren u horizontalnom i vertikalnom smislu. Pravilan izbor snimljenih detaljnih tačaka daje vernije rezultate.

Obeležavanje predstavlja postavljanje belega i pravaca koji definišu pozicije, slojeve i nivoe elemenata u izgradnji, tako da se radovi u toku gradnje mogu oslanjati na njih.

Nakon izgradnje temelja vrši se kontrola izvedenih temelja, izrađuje se skica i zapisnik, koji su obavezni deo tehničke dokumentacije na gradilištu, kao i obavezni deo tehničke dokumentacije u postupku dobijanja upotrebne dozvole.

Kontrola temelja se vrši u smislu položaja, geometrije i visine.

Nakon izvršenog snimanja i upoređivanja, ako je sve u redu, izdaje se potvrda o tome da je sve izvedeno po projektu, građevinskoj i lokacijskoj dozvoli.

Ova potvrda se prosleđuje opštini ili gradu ( u zavisnosti od koga je izdata građevinska dozvola ) koji onda izdaju konačnu potvrdu o ispravnosti postavljenog objekta.

Tokom vremena je potrebno periodično proveravanje sleganja objekta, tako što se uvek iznova meri visinska kota na ugrađenim reperima. Poređenjem rezultata računaju se pomaci i deformacije koje nastaju u toku izgradnje ili eksploatacije predmeta radova.

Takođe ukoliko gradite objekat u gradskom jezgru, sa širokim iskopom ili na područjima sklonim klizištu potrebno je pratiti sleganje susednih jedinica. Jako je važno iz bezbedonosnih razloga ( kao i zbog loših suseda ) da budete sigurni da li Vaši radovi utiču da se susedni objekti sležu, takođe i da ste sigurni da li je sleganje ako ga je bilo zaustavljeno.

Za više desetina objekata smo izradili geodetski projekat praćenja sleganja objekta, a svakodnevno na gradilištima na kojima smo angažovani pratimo sleganje objekata koji se grade.

U katastru vodova vodi se evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima sa pripadajućim postrojenjima i uređajima za koje postoji obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole i to za: vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu, gasovodnu, drenažnu mrežu…

Geodetsko snimanje podzemnih vodova i instalacija takođe je zakonska obaveza, a istovremeno i pravo i potreba investitora. Samo nakon ucrtavanja podzemnih instalacija u katastar vodova može se uknjižiti vlasništvo na izvedenim vodovima, kao i obezbediti naknada štete u slučaju da se neopreznim kopanjem podzemni vod ošteti.

Podzemni vodovi se snimaju prilikom njihovog postavljanja – izgradnje, dakle pre njihovog zatrpavanja. Na osnovu geodetskog snimanja izrađuje se Elaborat za evidentiranje postojećih instalacija u katastar vodova. Bez potvrde od katastra vodova, ne može se izvršiti tehnički prijem, odnosno izdati upotrebna dozvola za predmetni objekat. Samo na vodovima koji su evidentirani na katastarskom planu može se uknjižiti vlasništvo ili drugo stvarno pravo.